Balkan više nije prostor događaja već prostor sudara interpretacija moći, ponekad se u politici ne dogodi ništa spektakularno ali se u istoj sedmici dogodi dovoljno toga da se promijeni način na koji region čita sam sebe, kaže na početku razgovora za “Slobodnu Bosnu” dr. Boban Bogdanović, politički analitičar i srbijanski disident s adresom u Švicarskoj.
Jedna izjava o Crnoj Gori, jedan medijski potres u Podgorici, i jedan bezbednosni udar u Beogradu na prvi pogled nepovezani događaji.
Ali u regionu u kome politika, bezbednost i mediji već godinama funkcionišu u istoj sivoj zoni, takva slučajnost nikada ne ostaje samo slučajnost u percepciji.
I tu počinje stvarni problem Balkana a pre svega Srbije, ne u onome što se dogodi već u tome kako se događaj odmah pretvara u političku interpretaciju.
Kako ocjanjujete nedavne izjave Aleksandra Vučića povodom Dana nezavisnosti Crne Gore i reakcije koje su uslijedile?
– Obeležavanje Dana nezavisnosti Crne Gore ponovo je otvorilo staru liniju političkih i identitetskih tenzija u regionu.
Reakcija predsednika Srbije Aleksandra Vučića pokazuje da ta tema i dalje nije tretirana kao zatvoreno istorijsko pitanje, već kao aktivan politički resurs.
Formulacija i ton u ovakvim momentima nisu samo diplomatski stav već signal unutrašnjoj političkoj publici.
Regionalne teme se pretvaraju u instrument mobilizacije, a simbolička politika postaje važnija od institucionalne.
Reakcije iz Crne Gore na izjavu Aleksandra Vučića bile su politički racionalne i institucionalno disciplinovane, jer su izbegle emotivnu eskalaciju i odgovorile iz pozicije državnog dostojanstva.
Upravo se u toj uzdržanosti vidi razlika između politike koja proizvodi unutrašnju mobilizaciju kroz konflikt i politike koja želi da demonstrira institucionalnu zrelost i međunarodnu predvidivost.
Istovremeno se u Crnoj Gori pojavljuju afere koje dobijaju veliki politički odjek. Koliko je to značajno u širem kontekstu?
– U javnom prostoru Balkana, afera retko ostaje samo afera.
Slučaj koji se u medijima povezuje sa Mirjanom Pajković postao je više od pojedinačnog događaja, on je ušao u politički diskurs kao simbol unutrašnjih lomova i tenzija unutar sistema.
Zbog čega?
– Po prvi put upravo sada, region će saznati punu istinu te afere.
Mirjana Pajković je agent BIA koja je imala zadatak kompromitovanja samog vrha ANB, odnosno njenog doskorašnjeg direktora Dejana Vukšića a konačan ishod cele te operacije trebalo je da izazove političku krizu i pad vlade Crne Gore.
Kontraobaveštajnim radom ANB ne samo da je uspela osujetiti ovu akciju već i očuvati stabilnost Crne Gore na njenom putu ka EU i NATO.
Prirodno je bilo da posle svega Dejan Vukšić podnese ostavku, bez obzira što je razotkrio Pajkovićevu kojoj je u celoj operaciji logistiku davao Kavački klan blizak Aleksandru Vučiću.
Važno je razumeti sledeće: u ovom regionu, ne odlučuje samo ishod afere, već njena medijska i politička rezonanca.
Ona postaje deo šireg narativa o stabilnosti ili nestabilnosti države.
ANB je pokazao i a pre neki dan i dokazao da se radi o veoma ozbiljnoj i profesionalnoj bezbedonosnoj službi a Crna Gora, zahvaljući njoj svoju stabilnost buduće članice EU i NATO.
U isto vrijeme, u Beogradu dolazi do potresa u policijskom sektoru. Kako to tumačite?
– Događaji u Beogradu koji se odnose na visok nivo policijskih struktura i bezbednosnog aparata, uključujući slučajeve koji su se pojavili u javnosti poput hapšenja direktora beogradske policije Milića i njegove umešanosti u obračunu kriminalnih klanova brogradskog podzemlja, dodatno su pojačali utisak da se u regionu dešava period institucionalnog prestrojavanja.
I tu dolazimo do ključnog momenta.
BIA (Bezbednosno-informativna agencija) u takvom kontekstu postaje deo šireg perceptivnog okvira u kome se bezbednosni sektor ne posmatra samo kao administrativni sistem, već kao politički faktor.
To ne znači da postoji jedan centar odluke ili jedan pravac delovanja već da se svaki potres u sistemu čita kao potencijalno politički signal.
Jesi li onda događaji sa seks aferom Pajković i hapšenjem Milića povezani?
– Postoje dve ravni.
Prva je institucionalna i formalna, dakle svaki događaj ima svoj pravni i administrativni tok.
Druga je političko-perceptivna i u njoj se svi događaji spajaju u jedan obrazac.
Ubistvo na Senjaku u kojem je učestvovao direktor beogradske policije se ne bi otkrilo srpskoj i međunarodnoj javnosti da crnogorska ANB nije obavila briljantnu obaveštajnu operativu i svoja saznaja preko svojih kanala dostavila u cilju zadovoljenja pravde.
Iskreno i profesionalno čestitam im na veoma dobron odrađenom poslu.
Time su pokazali i uzduž i popreko razvalili poslednje ostatke BIA, i dokazali da se radi o jednoj obaveštajnoj agenciji koja više nije sposobna da obavlja posao zbog kojeg je osnovana već da je isključivo u službi očuvanja na vlasti Aleksandra Vučića.
ANB je praktično pokazao i dokazao da je BIA razbijena i da samo formalno postoji.
Diplomatskim rečnikom ću reći sledeće:
ANB (Agencija za nacionalnu bezbednost Crne Gore) i tzv. BIA (Bezbednosno-informativna agencija Srbije) se u javnosti često čitaju kao akteri šireg balansa uticaja, ali je važno naglasiti da takva čitanja pripadaju domenu političke interpretacije, ne potvrđenih činjenica a ja sam izneo činjenice koje znači samo jedno:
ANB je ozbiljna profesionalna bezbednosna agencija.
BIA je udruženje Vučićevih lojalista koja treba biti rasformirana.
Balkan danas ne pati od nedostatka događaja već od viška tumačenja.
U regionu više nije ključno šta se dogodilo, već ko je prvi uspeo da događaj pretvori u političku istinu.
U toj trci interpretacija leži stvarna moć, naveo je Bogdanović, te za kraj razgovora uputio čestitku Crnoj Gori za “dvostruku pobjedu” i Dan nezavisnosti.
Argument.ba
