Već nekoliko nedjelja malinari širom Srbije biju bitku sa otkupljivačima i državom zbog izuzetno niske otkupne cijene ovog crvenog zlata koja im se nudi – svega 250 dinara (2,14 Eura) po kilogramu.
Kažu da njihov rad i znoj niko ne vidi, da većina misli da se malina začas posla obere i isto tako se zaradi, a da zapravo niko ne zna koliko je uzgajanje i berba maline krvav i neisplativ posao, posebno sada kada je napolju skoro 40 stepeni. I dok pola Srbije sjedi u hladu ili pod klima uređajem, ovi ljudi su u malinjaku, piše Nova.rs.
Malinar Branko Crnković iz Arilja kaže za Nova.rs da mu ovih dana izgorješe i stopala i glava, a sve zbog mizerne zarade.
Prethodnih dana Srbiju je zapljusnuo toplotni talas na koji se, kako se čini, još uvijek nismo navikli.
Ali, dok većina nas sjedi pod klimom ili se brčka na nekom kupalištu, Branko Crnković iz sela Stupčevići kod Arilja sa svojom porodicom i ekipom od 32 nadničara bere maline.
Malo bere, malo se zaliva vodom i tako u krug. A zbog čega – kaže da ni sam ne zna zašto se prži na 40 stepeni jer dok isplati radnike, ne ostane mu skoro ništa od zarade.
„Jutros smo startovali s berbom u pet sati. Što ranije to bolje jer su paklene vrućine. Čim ispijemo prvu jutarnju kafu, odmah idemo u malinjak, pa beremo sve do devet sati, kada je prva pauza za doručak. Već u pola deset smo ponovo u malinjaku, beremo do 12 sati, kada je pauza za kafu. Sve vrijeme, naravno, zalivamo se vodom i osvježavamo da ne bismo popadali na ovoj žegi“, priča Branko za Nova.rs.
Dodaje da ne pamti ovako teške dane zbog visokih temperatura, koje im znatno otežavaju posao.
„Meteorolozi kažu da je temperatura do 40 stepeni, ali nije. Kod mene u malinjaku je 55 stepeni, gori nebo, gori zemlja. Ali, raditi se mora, šta je, tu je. Poslije popodnevne kafe, radimo sve do 14 sati, kada nam je pauza za ručak. Poslije toga obično nastavljamo s berbom, međutim jučer i danas nismo mogli jer je pakleno, pa smo odmarali do četiri sata popodne. Ne vrijedi, prosto je neizdrživo. Mislim da ni u Etiopiji nije ovako“, smatra Branko.
Spas od vrućine, kaže, pronalaze na razne načine.
„Imamo hladnu vodu koja je hladna samo u prva tri minuta. Stavimo kantice na glavu, pa se tako štitimo. Ne znamo šta nam više gori – tabani ili glava. Hlada nema nigde. Izloženi smo direktno suncu. Umjesto da smo u majicama, mi smo u bluzama dugačkih rukava da ne bismo izgoreli jer peče Sunce kao vatra. Izgori koža!“.
32 radnika u nadnici
Više od sedam dana, 32 radnika iz Arilja i drugih dijelova Srbije beru maline kod Branka. Obezbjeđen im je smeštaj, tri obroka, kafa i dnevnica od 4.500 dinara (38,44 Eura).
„Iskreno, i 50 eura za ovaj posao je malo. Krvav je ovo posao. Nažalost, takva je situacija da nema mogućnosti da se plati više. Ja bih volio da tim ljudima dam više, ali nemam. Mene berač košta 6.000 (51,26 Eura) dnevno, dakle dnevnica plus hrana koja je nenormalno skupa. Tu je i tuširanje, griju se bojleri, znači troši se i struja… Tako da, sve moramo da uzmemo u obzir“, objašnjava on.
Dodaje da je računica jednog malinara prosta, ali da mnogi zatvaraju oči pred njom.
„Ako berač nabere 50 kilograma maline, prosek je 12.500 dinara(106,78 Eura. Znači, 6.000 dinara (51,26 Eura) me košta berač, 6.500 ostane meni (55,53 Eura), ali ne ostaje mi čisto tih 6.500. U to je uračunat moj rad, đubrivo, vezivo, hemija, nafta. Znači, meni zapravo ostane čisto 2.000 dinara (17,09 Eura). To je prosta računica, samo nepismen ne može da izračuna. To je nula zarada u odnosu na raniji period, ovo je sada presipanje šupljeg u prazno. Čisto da si nešto radio, pa hajde da obereš, pa šta bude nek bude. Eto tako je“, kaže Branko.
Trenutno Branko, njegova porodica i radnici ubiraju oko 2,5 tone maline dnevno.
Ako se jedan dan propusti, malina će izgoreti. Zato mu je žao što država ne cijeni malinare i njihov rad.
„Volio bih da mogu sve njih koji sjede pod klima uređajima da istjeram napolje na jedan dan, da dođu u malinjak i samo da osjete, ništa više. Ne moraju nijednu malinu da uberu, samo nek stoje u malinjaku. Sramota! Za ovaj posao je i 1.000 dinara (8,54 Eura) otkupna cijena maline mala, vjerujte. Samo na crveno slovo ne idem u malinjak, ostalih 330 dana ne izlazim iz njega. Jer posla ima cijele godine, treba pripremiti malinu, ona se svake godine sadi i obrađuje“, objašnjava naš sagovornik.
Za kraj razgovora Branko ističe da se nada da će predstojeći sastanak sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede uroditi plodom i da će se dogovoriti oko veće otkupne cijene, u suprotnom nije siguran koliko će još moći da izdrži.
„Dođe mi sve da batalim. Vjerujte. Veliko poniženje trpimo“, očajan je Branko.
Argument.ba
